Kada govorimo o troškovima distribucije, prva asocijacija najčešće je gorivo. I zaista, trošak goriva je jedan od najznačajnih troškova svakog voznog parka. Ali računica transporta tu tek počinje. Jer cena isporuke nije samo cena goriva.

Svaka isporuka sa sobom nosi čitav niz troškova – od putarina i održavanja vozila, preko zarada vozača, do vremena provedenog u saobraćaju, čekanju i administraciji.

Kod kompanija koje svakodnevno distribuiraju velike količine robe, a posebno robe široke potrošnje, i najmanja neefikasnost može se ponoviti stotinama puta.

Zato pravo pitanje nije samo:

„Koliko nas košta jedan kilometar?“

Već:

„Koliko nas zaista košta da jedna isporuka stigne od magacina do kupca?“

Gde sve odlazi novac u distribuciji?

Transportni trošak nije jedna stavka. Ukupan iznos se sastoji od više različitih elemenata koji zajedno određuju koliko će jedna ruta zaista koštati kompaniju.

Među najvažnijim troškovima su:

·       gorivo,

·       putarine,

·       održavanje i servisiranje vozila,

·       zarade i troškovi angažovanja vozača,

·       amortizacija vozila,

·       osiguranje i registracija,

·       prazni kilometri i vreme provedeno u čekanju,

·       administrativni troškovi,

·       neplanirani kvarovi i zastoji.

Problem je što neki od ovih troškova nisu odmah vidljivi.

Na primer, kamion koji čeka dva sata na utovar ili istovar možda nije potrošio mnogo goriva dok stoji, ali je za to vreme vozilo zauzeto, vozač angažovan, a naredna isporuka može biti pomerena.

Vreme je zato jedan od najskupljih, ali vrlo često i najmanje kontrolisanih resursa u distribuciji.

Gorivo jeste veliki trošak, ali nije jedini

Potrošnja goriva direktno zavisi od brojnih faktora: tipa vozila, opterećenja, uslova na putu, saobraćaja i načina vožnje.

Zato nije dovoljno samo znati koliko je litara goriva potrošeno. Važno je razumeti kada, gde i zašto je došlo do povećane potrošnje.

Digitalni sistemi za praćenje flote mogu pomoći menadžerima da imaju bolji pregled nad kretanjem vozila i podacima relevantnim za upravljanje flotom.

Kada kompanija raspolaže konkretnim podacima, lakše može da uoči odstupanja i pronađe prostor za optimizaciju.

Prazni kilometri – trošak koji se vraća sa svakom turom

Jedan od problema sa kojima se transportne kompanije često susreću jeste vožnja bez tereta.

Vozilo je tada i dalje na putu, troši gorivo i zahteva angažovanje vozača, ali ne ostvaruje prihod od prevoza robe.

Ako se, na primer, vozilo nakon isporuke vraća prazno, svaki kilometar povratne rute predstavlja trošak bez odgovarajućeg prihoda.

Zato je jedan od ciljeva kvalitetnog upravljanja flotom što bolje iskorišćenje vozila i smanjenje nepotrebnih kilometara.

To zahteva dobro planiranje ruta, rasporeda i isporuka.

Loše planirana ruta može biti skuplja nego što izgleda

Dve rute mogu povezivati ista mesta, ali ne moraju imati isti trošak.

Kraća ruta ne mora uvek biti najefikasnija ako podrazumeva više zadržavanja, lošije uslove na putu ili veće troškove putarine.

Zbog toga se prilikom planiranja transporta mogu uzeti u obzir različiti faktori:

·       dužina rute,

·       stanje u saobraćaju,

·       očekivano vreme putovanja,

·       putarine,

·       tip i karakteristike vozila,

·       broj isporuka na ruti,

·       vreme potrebno za utovar i istovar.

Kod većih flota ovakvo planiranje može napraviti značajnu razliku, jer se svaka optimizacija ponavlja kroz veliki broj vožnji.

Koliko košta vozilo dok stoji?

Jedan od najlakše zanemarenih troškova jeste neproduktivno vreme vozila.

Kamion koji čeka na utovar, istovar, granici ili zbog zastoja u saobraćaju ne prestaje da predstavlja trošak samo zato što se ne kreće.

Vozilo je angažovano, vozač je angažovan, a planirana ruta se pomera.

Zato je za vlasnike flota važno da ne prate samo kilometražu, već i vreme koje vozilo provodi u različitim fazama transporta.

GPS praćenje vozila u realnom vremenu može da pruži bolju sliku o tome gde i kada dolazi do zadržavanja.

Putarine – mali trošak po ruti, veliki na nivou flote

Putarina je još jedan trošak koji se često posmatra samo pojedinačno.

Ali zamislimo kompaniju sa desetinama vozila koja svakodnevno prelaze stotine ili hiljade kilometara. Tada ukupni trošak putarina postaje značajna stavka poslovanja.

Još jedan problem predstavlja administracija usled različitih sistema naplate, različitih načina plaćanja i velikog broja pojedinačnih transakcija.

Zato elektronska naplata putarina može da pojednostavi svakodnevno poslovanje transportnih kompanija.

Kako TAG, OBU i Toll for All mogu da smanje administrativno opterećenje?

Korišćenjem elektronskih sistema za naplatu putarina, vozači mogu jednostavnije prolaziti kroz naplatne sisteme, dok kompanije dobijaju pregledniji način upravljanja troškovima.

E – Box Logistic omogućava korišćenje TAG i OBU uređaja, kao i Toll for All rešenja, čime se pojednostavljuje plaćanje putarina na rutama kroz zemlje koje podržavaju ove sisteme.

Za međunarodne prevoznike ovo je posebno značajno jer jedna transportna ruta često obuhvata više država i različite sisteme naplate.

Manje ručnih procedura znači i manje administrativnog opterećenja za vozače i dispečere.

Kada se distribucija robe široke potrošnje meri u stotinama isporuka

Kod veleprodaje i distribucije robe široke potrošnje, problem jedne neefikasne rute može izgledati mali.

Ali ako se ista greška ponavlja svakog dana, posledice se brzo sabiraju.

Na primer, nekoliko nepotrebnih kilometara po vozilu možda neće napraviti veliku razliku na jednoj vožnji. Međutim, kada ih pomnožimo sa brojem vozila, brojem radnih dana i brojem ruta, dobijamo trošak koji više nije zanemarljiv.

Isto važi za čekanja, putarine, potrošnju goriva i prazne kilometre.

U distribuciji se najveće uštede često ne kriju u jednoj velikoj promeni, već u desetinama malih optimizacija koje se ponavljaju svakog dana.

Šta transportna kompanija može da uradi?

Kontrola troškova ne počinje smanjenjem broja vožnji, već boljim razumevanjem onoga što se tokom svake vožnje dešava.

Prvi koraci mogu biti:

1. Pratiti flotu u realnom vremenu
   Kako bi menadžment imao bolji pregled nad vozilima i rutama.
2. Analizirati prazne kilometre
   Vozilo koje previše vremena provodi bez tereta direktno povećava trošak distribucije.
3. Optimizovati rute
   Ne samo prema kilometraži, već i prema vremenu putovanja, saobraćaju i troškovima putarina.
4. Kontrolisati potrošnju i troškove vozila
   Podaci omogućavaju da se lakše uoče odstupanja i nepotrebni izdaci.
5. Digitalizovati plaćanje putarina
   TAG, OBU i Toll for All mogu pojednostaviti prolazak kroz sisteme naplate i administraciju.

Cilj nije da se svaki trošak jednostavno „smanji“, već da kompanija zna gde novac odlazi, zašto odlazi i gde postoji prostor za efikasnije poslovanje.

Najskuplji kilometar je onaj koji nije morao da se pređe

Distribucija robe košta mnogo više od goriva koje je potrošeno između dve tačke.

U konačnu računicu ulaze putarine, održavanje, rad vozača, prazni kilometri, čekanja, administracija i vreme koje vozilo provodi van produktivne vožnje.

Za kompanije koje se bave veleprodajom, kupovinom na veliko i distribucijom robe široke potrošnje, kontrola ovih troškova postaje posebno važna jer se svaki mali gubitak ponavlja kroz veliki broj isporuka.

Zato moderna logistika sve više počiva na podacima. Kada vlasnik flote zna gde su vozila, kako se kreću, koliko vremena provode na putu i koliko košta svaka ruta, može mnogo preciznije da upravlja poslovanjem.

U transportu nije dovoljno napraviti više kilometara, već da svaki kilometar ima svoju svrhu.