Na mapi sve izgleda jednostavno: roba je u magacinu, vozilo kreće, a destinacija je udaljena svega nekoliko kilometara.

U praksi, upravo tih nekoliko kilometara može biti najkomplikovaniji deo čitave distribucije.

Kamion ili kombi mora da napusti glavnu saobraćajnicu, uđe u gradsku zonu, pronađe adresu, pronađe mesto za zaustavljanje, sačeka da se oslobodi pristup objektu i na kraju obavi isporuku. Ako vozilo ima deset ili dvadeset različitih destinacija, isti proces ponavlja se iznova.

Zato se poslednji kilometar distribucije smatra jednim od najzahtevnijih delova logističkog lanca. Problem nije u udaljenosti. Problem je u vremenu, broju zaustavljanja i nepredvidivosti.

Šta je „poslednji kilometar“ u logistici?

Poslednji kilometar, odnosno „last mile delivery“, označava završnu fazu transporta. To je deo puta od distributivnog centra, magacina ili lokalnog skladišta do krajnjeg primaoca.

To može biti:

·       prodavnica,

·       restoran,

·       poslovni objekat,

·       veleprodajni kupac,

·       distributivna lokacija,

·       krajnji potrošač.

Kod robe široke potrošnje, poslednji kilometar može biti posebno zahtevan jer se veliki broj proizvoda distribuira svakodnevno i na veliki broj različitih lokacija.

Deterdženti, sredstva za čišćenje, prehrambeni proizvodi, piće i druga kućna hemija mogu prelaziti relativno kratke distance, ali kroz veliki broj pojedinačnih isporuka.

Upravo tu nastaje paradoks – što je ruta kraća, ne znači da je jeftinija.

Zašto poslednji kilometar toliko košta?

Na dugoj međunarodnoj ruti kamion može preći stotine kilometara uz relativno mali broj zaustavljanja.

U gradskoj distribuciji situacija je potpuno drugačija.

Vozilo može preći samo 50 kilometara, ali napraviti 15, 20 ili više zaustavljanja.

Na svakom od njih postoji mogućnost:

·       čekanja,

·       gužve,

·       problema sa parkiranjem,

·       dužeg istovara robe,

·       čekanja na prijem robe,

·       promene termina isporuke,

·       dodatnog ulaska i izlaska iz saobraćaja.

Zato se trošak poslednjeg kilometra ne meri samo gorivom. Svaki minut koji vozilo provede neproduktivno ima svoju cenu.

Grad je za distribuciju potpuno drugačije okruženje

Za profesionalnog vozača koji obavlja međunarodni transport, veliki deo vremena provodi na autoputu. Kod završne distribucije, međutim, vožnja kroz grad zahteva potpuno drugačiji način organizacije.

Gužva od nekoliko kilometara može trajati duže nego vožnja nekoliko desetina kilometara otvorenim putem.

Dodajmo tome:

·       ograničenja za teretna vozila,

·       jednosmerne ulice,

·       radove na putevima,

·       nedostatak parkinga,

·       zone sa ograničenim pristupom,

·       uske prilaze objektima,

·       veliki broj drugih učesnika u saobraćaju.

Zbog toga ruta koja je na navigaciji označena kao kratka ne mora biti i najefikasnija.

Kada mala kašnjenja postaju veliki trošak?

Zamislimo distributera koji svakog dana ima deset vozila na terenu i svako vozilo obavlja više isporuka.

Ako na svakoj destinaciji izgubi samo nekoliko minuta više nego što je planirano, zbir na kraju dana može biti značajan.

Kada se to ponovi tokom nedelje, meseca i cele godine, nekoliko minuta po isporuci prerasta u:

više radnih sati + veću potrošnju + manje isporuka + veće troškove.

Zato optimizacija poslednjeg kilometra nije pitanje samo brzine. Cilj je da se sa postojećim vozilima i vozačima obavi što više kvalitetno organizovanih isporuka.

Kako bolje organizovati poslednji kilometar?

Dobra organizacija počinje pre nego što vozilo napusti magacin.

Pre formiranja rute potrebno je znati gde se roba isporučuje, koliko vremena je potrebno za svaku isporuku i kakvi su uslovi na samoj destinaciji.

Kod većeg broja isporuka posebno je važno grupisati lokacije i napraviti logičan redosled obilaska.

U praksi to znači:

·       povezati destinacije koje su geografski blizu,

·       izbegavati nepotrebno vraćanje na već pređene deonice,

·       uzeti u obzir stanje u saobraćaju,

·       planirati vreme potrebno za utovar i istovar,

·       proveriti ograničenja za određene kategorije vozila,

·       ostaviti prostor za nepredviđena zadržavanja.

Dobro planirana ruta može smanjiti nepotrebne kilometre i omogućiti da vozilo veći deo radnog vremena provede u produktivnoj vožnji i isporuci.

GPS nije važan samo da biste znali gde je kamion

GPS praćenje se često posmatra kao digitalni alat pomoću kojeg vlasnik vidi trenutnu lokaciju vozila. Međutim, kod distribucije njegova uloga može biti mnogo šira.

Ako menadžer flote ima pregled kretanja vozila u realnom vremenu, može lakše da prati da li se isporuke realizuju prema planu i gde dolazi do zadržavanja.

Vremenom se mogu uočiti obrasci:

Gde vozila najčešće kasne?
Na kojim lokacijama se najduže zadržavaju?
Koje rute zahtevaju najviše vremena?
Gde nastaje najveći broj nepotrebnih kilometara?

Takvi podaci omogućavaju da se planiranje budućih ruta zasniva na iskustvu i stvarnim informacijama, a ne samo na proceni.

Šta vlasnik flote može da uradi već danas?

Nije potrebno odmah menjati ceo sistem distribucije. Često je dovoljno početi od podataka koje kompanija već može da prikupi.

Za početak treba pratiti:

1. Vreme po isporuci
   Koliko vozilo zaista provede na svakoj destinaciji?
2. Kilometražu po ruti
   Da li se vozila kreću najefikasnijim pravcem?
3. Vreme čekanja
   Na kojim lokacijama nastaje najveći gubitak vremena?
4. Iskorišćenost vozila
   Koliko je vozilo zaista produktivno tokom radnog dana?
5. Troškove transporta
   Koliko jedna ruta zaista košta kada se uračunaju gorivo, putarine, rad i održavanje?

Kada se ovi podaci analiziraju zajedno, lakše je pronaći mesta na kojima se distribucija može unaprediti.

Najskuplji deo puta ponekad je onaj koji je najkraći

Poslednjih nekoliko kilometara možda predstavlja najmanju udaljenost na celoj transportnoj ruti, ali često zahtevaju najviše organizacije.

Gužve, čekanje, parkiranje, veliki broj isporuka i nepredviđene situacije mogu značajno povećati trošak distribucije.

Zato efikasan „last mile delivery“ nije samo pitanje toga koliko brzo vozač može da stigne do odredišta. Radi se o tome koliko je dobro organizovan ceo proces, od magacina, preko planiranja rute, do same isporuke.

Za kompanije koje se bave veleprodajom, kupovinom na veliko i distribucijom robe široke potrošnje, upravo ovde postoji veliki prostor za optimizaciju.

Jer u logistici nije uvek problem kako preći 500 kilometara. Ponekad je mnogo veći izazov kako poslednjih 5 kilometara preći brzo, efikasno i bez nepotrebnog troška.